Пређи на садржај

Узумаки: Спирала ужаса

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Naruto Uzumaki.

Узумаки: Спирала ужаса
Српско издање првог тома манге
うずまき
ЖанрХорор
Натприродно
Манга
АуторЏунџи Ито
ИздавачЈапан Шогакукан (1998/9)
Србија Дарквуд (2013/4)
Циљна групасеинен
ЧасописBig Comic Spirits
Прво излажење12. јануар 1998. — 30. август 1999.
Томови3 (списак томова)
Играни филм
  • Uzumaki (2000)
ТВ аниме
Uzumaki
Режисер Хироши Нагахама
Продуцент
  • Маки Терашима−Фурута
  • Харујасу Макино
Сценариста Аки Итами
Композитор Колин Стетсон
Студио
  • Fugaku (#1, 4)
  • Akatsuki (#2–3)
Премијерно приказивање 29. септембар 2024 – 20. октобар 2024
Епизоде 4
Портал Стрип

Узумаки: Спирала ужаса (јап. うずまき — „спирала”) јесте хорор сеинен манга коју је написао и нацртао Џунџи Ито. Први пут се појавила у седмичном наставцима сеинен манга часопису Биг комик спиритс од 1998. до 1999. године. Доцније је Шогакукан објединио поглавља у три танкобона (тома), а она су објављена од августа 1998. до септембра 1999. г. Годину дана касније, иста кућа је објавила прво омнибус издање (сва поглавља у једном повезу), а друго омнибус издање је издато у августу 2010. г., а исте године су репринтовани и танкобонови. У Србији је Дарквуд превео на српски језик верзију од три танкобона 2013. и 2014. г.

Радња

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Узумаки: Спирала ужаса прати тинејџерски пар у средњошколскоме добу. Кирије Гошима и њен дечко Шуичи Сајто грађани су малог и тихог јапанског насеља Курозу (黒渦町 — „насеље црног вртлога”) који је проклет натприродним догађајима везаних за спирални облик.

Како прича напредује, Кирије и Шуичи су сведоци утицаја клетве спирале на насеље и људе у њему. Грађани постају опседнути спиралама и параноични због њих. Шуичи постаје повучен након што му оба родитеља умру због ужасних психолошких и физичких утицаја од спирала, али такође добија способност да открије ситуацију која је изазвана клетвом спирала, иако га људи око њега сматрају лудим због тога. Кирије у једном тренутку сама бива погођена проклетством када њена коса почиње да се увија у неприродне спиралне увојке црпивши њену животну енергију и хипнотишући остале људе који гледају у њену косу. Међутим, сваки пут када покуша да је сасече, Кирије бива мучена од њене косе која јој се стеже око врата и гуши је. Шуичи у задњем тренутку успева да јој скрати косу.

Клетва спирале такође претвара нарочито споре грађане Курозуа у људе-пужеве који шире заразу и изазива серију истовремених трудноћа код којих труднице постају гладне за људском крвљу.

После некога времена, проклетство се опет наставља у виду серије огромних тајфуна прве категорије и вирова који прогутају сва пловила у околним водама. Град приде потресају све јачи земљотреси, али га додатно разарају и неодговорни грађани који су овладали вештином контролисања ветрова познатији као „Банда лептира“. На крају од целокупног града остају само језеро у средини и неколико трошних барака које су некада давно биле повезане у једну огромну спиралу. Ћуичи, Кирије и њен млађи брат накратко покушају да побегну из града, али се изгубе и током лутања Киријин брат се трансформише у човека-пужа. Како су људи-пужеви постали главна храна међу преосталим мештанима, Кирије оставља свог преображеног брата на недоступној литици. По поврату у град откривају да је тамо прошло неколико година од њиховог краткотрајног бекства, односно да у Курозуу време брже пролази због проклетства спирале. За то време, грађани су проширили неуништиве бараке у којима су се крили тако да су формирали спирални лавиринт од њих. Сви они који су се крили у баракама су се деформисали услед пренатрпаности, тако да су се њихови удови изувијали у облик спирале. Кирије и Шуичи одлучују да потраже Киријине родитеље и после неколико дана ходања долазе до средишта лавиринта.

Насловна корица другога танкобона (Узумаки: Спирала ужаса) српскога издања

Развој

[уреди | уреди извор]

Узумаки: Спирала ужаса је написао и нацртао Џунџи Ито. Првобитна жеља Итоа је била да створи причу о чудним променама које ће се десити људима који живе у веома дугачкој, традиционалној јапанској кући с терасама. Ова прича би се заснивала на Итовом личном искуству живећи у таквој кући као дете.[1] Током процеса проналажења начина да нацрта довољно дугачку зграду, Ито је био инспирисан обликом мамца за комарце у облику спирале и одлучио је да би зграду могао да учини дугачком тако што би је увио у спирални облик.[2] Ито је приметио да сама спирала може да поседује „мистериозни образац” и описао је писање Узумакија као покушај да се сазна тајна спирале. Он је тражио инспирацију методама као што су дуго буљење у спирале, истраживање спирала, стварање спиралних шара отоком воде у кади, једење хране са спиралним обликом и узгој пужева.[3] Осврћући се на стрип 2006. године, Ито је изјавио да, чак и ако још увек није био сигуран шта спирала представља, мислио је да би могла представљати бесконачност.[4]

Дела Х. Ф. Лавкрафта су била једна од инспирација Итоу за ову мангу

Узумаки: Спирала ужаса је био под утицајем позитивног представљања спирала у јапанским медијима, а баш то је инспирисало Итоа да их пореди и да пружи контраст стварајући хорор. Он је о томе рекао: „Обично се спирални облици обележавају на образима ликовима у цртаћима јапанске комедије, што представља ефекат топлине. Међутим, мислио сам да би се то могло искористити за ужас, ако бих их нацртао на другачији начин.” Прича у којој Киријина коса у проклетству спирале одражава понављајућу тему у Итовом делу у којој коса хероине има свој живот. Он је користио ову слику зато што је погодна за ужас јер је повезана са јапанским женским идеалом, као и узнемирујућим покретима дуге косе, која се описује као змија. Ито је такође рекао да је писац хорор прича Хауард Филипс Лавкрафт био једна од његових инсипирација када је стварао Узумаки: Спирала ужаса, наводећи да је постепени развој спиралне клетве био заснован на Лавкрафтовом приповедању и да Лавкрафтов експресионизам у погледу атмосфере је у великој мери био његов креативни импулс.[4]

Објављивања

[уреди | уреди извор]

Манга је почела да се објављује као серијал у манга недељнику Биг комикс спиритс од 1998. до 1999.[5][6] Шогакукан је састављао све делове у три танкобона и објављивао их је, један по један од 1998. до 1999. године. Како би прославили излазак истоименог филма 2000. године, ова манга је објављена у омнибусу марта исте године с додатним „изгубљеним поглављем”.[7] Шогакукан је објавио још једно омнибус издање крајем августа 2010. г. с истим садржајем и додатним коментаром Масаруа Сата.[8]

У Србији, Дарквуд је објавио 2013. године Шогакуканову верзију од три танкобона.[9] Серија је преведена и на друге језике, као што су: енглески, шпански,[10] француски,[11] португалски,[12] пољски,[13] шведски,[14] мандарински[15] и корејски.[16]

Бр. Првобитни датум издања Првобитни ISBN Датум издања на српском ISBN на српском
1 29. август 1998. (1998-08-29)[17]4-09-185721-320. октобар 2013. (2013-10-20)[18]978-86-6163-154-2
  • Епизода 1: „Манија спирале (први део)”
  • Епизода 2: „Манија спирале (други део)”
  • Епизода 3: „Ожиљак”
  • Епизода 4: „Изобличеност”
  • Епизода 5: „Уврнути људи”
  • Епизода 6: „Увојци”
2 26. фебруар 1999. (1999-02-26)[19]4-09-185722-19. јануар 2014. (2014-01-09)[20]978-86-6163-162-7
  • Епизода 7: „Пајац из кутије”
  • Епизода 8: „Људи-мекушци”
  • Епизода 9: „Црни светионик”
  • Епизода 10: „Стуб комараца”
  • Епизода 11: „Пупчана врпца”
  • Епизода 12: „Тајфун бр. 1”
3 30. септембар 1999. (1999-09-30)[21]4-09-185723-X5. март 2014. (2014-03-05)[22]978-86-6163-560-1
  • Епизода 13: „Демонске бараке”
  • Епизода 14: „Лептир”
  • Епизода 15: „Хаос”
  • Епизода 16: „Наставак хаоса”
  • Епизода 17: „Бекство”
  • Епизода 18: „Лавиринт”
  • Последња епизода: „Рушевине”

У осталим медијима

[уреди | уреди извор]

Видео-игре

[уреди | уреди извор]

Две видео-игре је развио и објавио „Омега Микот” за „Бандај вондерсвон”. Прва Uzumaki: Denshi Kaiki Hen (うずまき 〜電視怪奇篇〜, Spiral -Power Vision Strange Edition-) објављена је почетком фебруара 2000. г. и представља визуелни роман који препричава догађаје из манге.[23] Глумац Ерико Хацуне, који даје глас Кирије Гошими, је посебан гост.[24] Друга видео-игра Uzumaki: Noroi Simulation (うずまき 〜呪いシミュレーション〜, Spiral -Curse Simulation-) објављена је почетком марта 2000. г. и она је симулација манге.[25] Играчи уче од „учитеља спирале” како да шире спиралну клетву. Циљ видео-игре је проширити клетву по граду и пронаћи скривене предмете како би секли више „спиралне моћи” и напредовали у причи. Игрица такође укључује и једну мини-игру која обрађује причу око пужева-људи.[26]

Играни филм

[уреди | уреди извор]

Године 2000. у Јапану је објављена адаптација Узумакија у виду игранога филма.[27] Режирао га је Хиганчински и у њему улоге тумаче Ерико Хацуне као Кирије Гошима, Шин Еун Кјунг као Чи Марујама, Фи Фан као Шуичи Сајто, Кејко Такахаши као Јуки Сајто, Рен Осуги као Тошио Сајто и Хинако Саеки као Кјоко Секино.[27] Филм се састоји од четири дела („Предосећај”, „Ерозија”, „Посета” и „Трансмиграција”) и користи нешто другачији завршетак у односу на мангу.

Аниме

[уреди | уреди извор]

На Сајму „Кранчирол” 2019. године је најављена аниме адаптација у виду телевизијске мини-серије од четири епизоде. Уместо најваљеног студија „Драјв”,[28] серију су анимирале куће „Фугаку”[29] и „Акацуки”[30] у копродукцији с Production I.G USA и Adult Swim. Аниме је режирао Хироши Нагахама, а музику је компоновао Колин Стетсон. Ово ће бити четврти пут да је „Картун нетворк”, као цела мрежа, укључена у производњу јапанскога анимеа.[31] Премијера је требало бити емитована у октобру 2022. у програмскоме блоку „Тунами” у власништву Adult Swim-а, а потом премијерно приказана и у Јапану. Креативни директор куће Џејсон Демарко је изјавио крајем марта 2020. да је продукција била и даље у току и да пандемија ковида 19 није имала никаквог утицаја на производњу.[32] У интервјуу с Итом, он је с пијететом говорио о Хирошију Нагахамију називајући га прилично талентованим. Он је такође рекао да га је учинило прилично срећним то што је Нагахами био одан целовитој радњи у манги. Ито је потврдио да је сценарио анимеа завршен. Изјавио је и то да је прича у серији краћа него прича у манги, али да је прича добро упакована.[33] У јулу 2020. је објављено да ће премијера каснити годину дана.[34] Приликом излажења другог мамца за серију објављено је да је премијера поново одложена за октобар 2022.[35] Премијера је потом опет померена, овај пут на неодређени датум.[36] Серија је на крају емитована 29. септембра 2024. године.[37]

Џунџи Ито, сценариста и цртач манге. На столу се могу видети јапански примерци манге Узумаки: Спирала ужаса (први слева што стоји усправно).

Пријем

[уреди | уреди извор]
Тајновитост спирале је средишња идеја ове манге

Узумаки: Спирала ужаса је 2003. г. био номинован за Ајзнерову награду (пандан Оскару за филмове) у категорији за најбоље америчко издање страног материјала.[38] Удружење библиотечких услога за младе и старе ставило је први танкобон на своју листу од 10 најбољих графичких романа за тинејџере 2009. године.[39] Манга је такође била укључена на њихову листу од 53 одлична графичка романа за тинејџере.[40] Делукс издање „Виз медије” је заузело 172. место на „Дајмондовим” најбољих 300 графичких романа свих времена 2013. године.[41] Ај-Џи-Ен је Узумаки: Спирала ужаса прогласио као другу најбољу мангу из хорор/трилер жанра.[42] Деб Аоки је за Узумаки: Спирала ужаса рекао да је класик хорор жанра.[43] Узумаки се појавио на листи „1001 стрипа који морате да прочитате пре него што умрете” 2011. године.[44] Часопис Мај Ем је похвалио мангу назвавши је „једном од најстрашнијих манга серијала.”[45]

У Manga: The Complete Guide (2007), Џејсон Томпсон је дао Узумакију три и по зведице и написао је да, гледано у целини, манга је „елегантна и понекад црнохуморна прича о логици из снова и нихилизму.”[46] Томпсон је поново писао о манги на свом блогу House of 1000 Manga, хвалећи је због њене оригиналности јер се врти око „извесног, кошмарног, фаталистичког начина гледања на свет.”[6] Сценариста и цртач стрипова Сара Хорокс је такође похвалила мангу наводећи педантан и прецизан начин цртања.[47]

Насловна корица трећега танкобона (Узумаки: Спирала ужаса) српскога издања

За први танкобон, Терон Мартин из „Аниме њуз нетворка” дао му је оцену четири од пет, хвалећи цртеж и дизајн ликова укључујући и нови дизајн омота куће „Виз медија”. С друге стране, он је навео да су „неки од покушаја хорора сувише бесмислени.”[48] Грег Хакман из „Маније” дао му је петицу, хвалећи Итову добро „избрушен” цртеж и његову способност да формира делотворан и свеобухватни заплет прича које су међусобно слабо повезане.[49] Барб Лин Купер из Sequential Tart-а је дала седам од десет оцену, хвалећи цртеж[50] Кен Хејли из PopCultureShock-а је дао петицу (од пет) манги и похвалио Итову ефективну употребу хорор тела, иако је приметио да су неки ефекти клетве били бише духовити него застрашујући.[51]

За други танкобон, Лин Купер му је дала осам од десет истичући да оно што је одушевљава у раду Џунџија Итоа је његова варљива једноставност и беспрекорни свршетак.[52] Шина Макнил, такође из Sequential Tart-а, је дала девет од десет оцену, истичући нове ефекте клетве коју је Ито измислио.[53] Хакман му је дао четворку (од пет) објашњавајући да се разочарао променом формата прича.[54]

Када је прочитао последњи танкобон, Хејли му је поново дао петицу (од пет), хвалећи рад Џунџија Итоа што је дао одговоре на питања која су претходно постављена, али и то да их није дао на једноставан начин, већ сложен.[55] Лин Купер му је дао шест од десет критикујући иницијалан крај као бесмислен, а позадину као незанимљиву.[56]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jonathan Ross (2007-04-16). „Kaidan”. Japanorama. Серија 3. Епизода 5. BBC Choice/BBC Three. Приступљено 2014-05-05. 
  2. ^ „Ghost Story Roundtable”. Da Vinci Magazine. 10 (7): 184, 185. јул 2003. 
  3. ^ Ito, Junji (2001-10-06). „Afterword”. Uzumaki. Viz Media. стр. 204, 205. ISBN 1-4215-1389-7. 
  4. ^ а б Mira Bai Winsby (2006-03-01). „Into the Spiral - A Conversation with Japanese Horror Maestro Junji Ito”. 78 Magazine. Архивирано из оригинала 2014-10-22. г. Приступљено 2014-04-18. 
  5. ^ „VIZ Media Releases a Deluxe, Hardcover Omnibus Edition of Junji Ito's Celebrated Horror Manga Uzumaki”. Anime News Network. 2013-10-18. Архивирано из оригинала 2018-11-05. г. Приступљено 2014-04-23. 
  6. ^ а б Thompson, Jason (2011-06-30). „Jason Thompson's House of 1000 Manga - Uzumaki”. House of 1000 Manga. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2014-04-26. г. Приступљено 2014-04-18. 
  7. ^ うずまき (ビッグコミックス ワイド版) (на језику: јапански). ASIN 4091858163. 
  8. ^ うずまき (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 2014-04-13. г. Приступљено 2014-04-12. 
  9. ^ „Uzumaki 1 - Spirala užasa” (на језику: српски). Darkwood. Архивирано из оригинала 2014-04-29. г. Приступљено 2014-04-29. 
  10. ^ „Uzumaki nº 01/6” (на језику: шпански). Planeta DeAgostini. Архивирано из оригинала 2014-06-07. г. Приступљено 2014-06-03. 
  11. ^ „Spirale” (на језику: француски). Tonkam. Архивирано из оригинала 2014-04-24. г. Приступљено 2014-04-23. 
  12. ^ „Uzumaki -Volume 2” (на језику: португалски). Conrad Editora. Архивирано из оригинала 2006-11-04. г. Приступљено 2014-04-23. 
  13. ^ „Uzumaki” (на језику: пољски). Japonica Polonica Fantastica. Архивирано из оригинала 2014-06-06. г. Приступљено 2014-06-03. 
  14. ^ „Uzumaki Spiralerna del 1” (на језику: шведски). Galago. Архивирано из оригинала 2014-04-24. г. Приступљено 2014-04-23. 
  15. ^ 《漩渦》 1-3集完 (на језику: кинески). Tong Li Publishing. Архивирано из оригинала 2015-01-08. г. Приступљено 2014-04-23. 
  16. ^ 소용돌이 1~3(완) (на језику: корејски). Sigongsa. Архивирано из оригинала 2014-04-24. г. Приступљено 2014-04-23. 
  17. ^ うずまき 1 (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 2014-04-13. г. Приступљено 2014-04-12. 
  18. ^ „Uzumaki, 1. tom”. Darkwood. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  19. ^ うずまき 2 (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 2014-04-13. г. Приступљено 2014-04-12. 
  20. ^ „Uzumaki, 2. tom”. Darkwood. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  21. ^ うずまき 3 (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 2014-10-18. г. Приступљено 2014-04-12. 
  22. ^ „Uzumaki, 3. tom”. Darkwood. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  23. ^ „うずまき~電視怪奇篇~ WS 【ワンダースワン】” (на језику: јапански). Amazon.co.jp. Архивирано из оригинала 2020-09-02. г. Приступљено 2014-04-12. 
  24. ^ うずまき 〜電視怪奇篇〜 (на језику: јапански). Swan.Channel.or.jp. Архивирано из оригинала 2014-04-19. г. Приступљено 2014-04-16. 
  25. ^ „う ずまき~呪いシミュレーション~ WS 【ワンダースワン】” (на језику: јапански). Amazon.co.jp. Архивирано из оригинала 2020-09-02. г. Приступљено 2014-04-12. 
  26. ^ うずまき 〜呪いシミュレーション〜 (на језику: јапански). Swan.Channel.or.jp. Архивирано из оригинала 2014-04-19. г. Приступљено 2014-04-16. 
  27. ^ а б Mitchell, Elvis (2002-05-01). „Movie Review – Uzumaki – Film Review”. New York Times. Архивирано из оригинала 2017-07-02. г. Приступљено 2014-04-21. 
  28. ^ Maki Terashima-Furuta [MakiTerashima] (11. 6. 2020). „Studio Drive is making the animation. Nagahama is directing. IG USA (not IG Japan) and Adult Swim are co-producing.” (твит). Архивирано из оригинала 11. 6. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020 — преко Twitter-а. 
  29. ^ „Uzuamki (Sub) Episode 1”. Adult Swim. Корисна информација се налази на: ending credits. 
  30. ^ Hodgkins, Crystalyn (23. 7. 2023). „Adult Swim Reveals Trailers for Uzumaki, Ninja Kamui, FLCL: Grunge Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  31. ^ „Toonami Streams Uzumaki Horror Anime's Teaser”. Anime News Network. 2019-08-30. Архивирано из оригинала 2019-08-31. г. Приступљено 2019-08-30. 
  32. ^ Valentine, Eva (27. 3. 2020). „Adult Swim's Uzumaki Anime Progressing Well Despite Pandemic”. ComicBook. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2020. 
  33. ^ Nelson, Joshua (9. 5. 2020). „Uzumaki Anime Adapt Process Has Junji Ito Feeling Like He's "Dreaming"”. Bleeding Cool. Архивирано из оригинала 18. 5. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  34. ^ Hodgkins, Crystalyn (26. 7. 2020). „Uzumaki Anime Delayed to 2021”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 26. 7. 2020. 
  35. ^ Antonio Pineda, Rafael (15. 6. 2021). „Uzumaki Horror Anime's Teaser Reveals Delay to October 2022 Due to COVID-19”. Anime News Network. Приступљено 6. 7. 2021. 
  36. ^ Mateo, Alex (27. 6. 2022). „Uzumaki Anime Gets Another Delay”. Anime News Network. Приступљено 27. 6. 2022. 
  37. ^ Mateo, Alex (26. 7. 2024). „Uzumaki Anime's Trailer Reveals September 28 Premiere on Toonami”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 27. 7. 2024. г. Приступљено 26. 7. 2024. 
  38. ^ „Few Manga at Eisner Awards”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2014-04-08. г. Приступљено 2014-04-12. 
  39. ^ „Librarians Honor Sand Chronicles, Real, Uzumaki, Japan Ai”. Anime News Network. 2009-01-28. Архивирано из оригинала 2014-04-03. г. Приступљено 2014-04-12. 
  40. ^ „Great Graphic Novels for Teens”. ICv2. 2009-01-29. Архивирано из оригинала 2014-04-13. г. Приступљено 2014-04-12. 
  41. ^ „Top 300 Graphic Novels Actual--October 2013”. ICv2. Архивирано из оригинала 2014-08-11. г. Приступљено 2014-04-12. 
  42. ^ A. E. Sparrow (2007-10-30). „Top 10 Horror/Thriller Manga”. IGN. Архивирано из оригинала 2014-06-01. г. Приступљено 2014-05-31. 
  43. ^ „Horror Manga: 13 Creepy Comics and Gruesome Graphic Novels”. About.com. Архивирано из оригинала 2014-04-11. г. Приступљено 2014-04-23. 
  44. ^ Gravett, Paul, ур. (2011). 1001 Comics You Must Read Before You Die. New York: Universe Publishing. стр. 692. ISBN 978-0-7893-2271-5. OCLC 698332761. 
  45. ^ Ian Wolf (новембар 2013). „Uzumaki Spiraling into Madness”. MyM (20): 70. ISSN 2049-8187. 
  46. ^ Thompson, Jason (2007-10-09). Manga: The Complete Guide. Del Rey Manga. стр. 383. ISBN 978-0-345-48590-8. 
  47. ^ Sarah Horrocks (2013-05-30). „The Horrific Mechanations of Junji Ito's Uzumaki”. Mercurial Blonde. Архивирано из оригинала 2014-04-16. г. Приступљено 2014-04-15. 
  48. ^ Martin, Theron (2008-01-03). „Uzumaki GN1 review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2014-04-09. г. Приступљено 2014-04-12. 
  49. ^ Greg Hackmann (2007-12-14). „Uzumaki Vol. #01”. Mania. Архивирано из оригинала 2009-02-01. г. Приступљено 2014-04-16. 
  50. ^ Barb Lien-Cooper (2002-02-01). „Uzumaki Vol. 1”. Sequential Tart. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2014-04-16. 
  51. ^ Ken Haley (2007-10-10). „Manga Recon Spooktacular: Uzumaki and Gyo”. PopCultureShock. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 2014-04-19. 
  52. ^ Barb Lien-Cooper (2002-08-01). „Uzumaki Vol. 2”. Sequential Tart. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2014-04-16. 
  53. ^ Sheena McNeil (2002-08-01). „Uzumaki Vol. 2”. Sequential Tart. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2014-04-16. 
  54. ^ Greg Hackmann (2007-12-04). „Uzumaki Vol. #02”. Mania. Архивирано из оригинала 2009-04-21. г. Приступљено 2014-04-16. 
  55. ^ Ken Haley (2008-01-31). „Manga Minis, January 2008”. PopCultureShock. Архивирано из оригинала 1. 7. 2010. г. Приступљено 2014-04-19. 
  56. ^ Barb Lien-Cooper (2002-12-01). „Uzumaki Vol. 3”. Sequential Tart. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2014-04-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Узумаки:_Спирала_ужаса&oldid=28819064”